Izlazak sunca na soliteru

            Stajala je  na krovu rasirenih ruku, kosulja joj je bila mokra i prljava od nocasnje kise. Gadjao sam je praznom konzervom od piva i promasio je. Okrenula se i opsovala mi je mater. Mrzim kada me neko bezrazlozno psuje, zato sam je zagrlio oko struka i ljubio joj vrat da bih izbegao svadju. Odjednom me je odgurnula od sebe i rekla:

-Kako bi se osecao da skocim odavde?

-Odvratno, mislim da bih umro istog trena!

-Znaci, volis me mnogo- rekla je smeseci se.

-Ne, kod tebe mi je upaljac, a ja jos uvek nisam ovladao indijanskim vestinama, kako cu da zapalim cigaru?

            Trenutak koji je trebalo da prodje dok sam ja muvao cigaru u smrdljiva usta i dok mi je ona sa odvratnom grimasom bacala upaljac, protekao je savrsenom brzinom, ni prebrzo niti presporo. Uspeo sam da zakljucim sta je sledece, ali nisam uspeo nista da ucinim da to sprecim. Trenutak dok je padala protekao je veoma brzo, nisam nista video, osim njene kosulje na asfaltu. Podigao sam upaljac, strcao desetak spratova i bio pored mokre, prljave i iscepane kosulje na asfaltu. Policajac mi je uvijao ruku i gurao ka kolima, drugi mi je samarom izbio cigaru i upaljac iz druge ruke. Kad sam se izvalio na zadnjem sedistu, dosadni, uvijajuci zvukovi su prestali, kosulja je nestala pod belim pokrivacem, a ja sam uporno pokusavao da se setim zasto je moja devojka skocila sa solitera taman kad se pojavio izlazak sunca, zbog kog smo i bili na krovu?!

-Da li je ona stvarno skocila?! Ne znam!
Secam se samo mokre, prljave i pocepane kosulje na asfaltu! Bice da je skocila, ali zbog cega policajci kazu da sam je ja gurnuo? Mozda zbog toga sto sam ponavljao:

-Ona nije skocila, ona nije skocila, ona nije...

            Vise nisam siguran ni da je postojala!

Casopis "Majdan" 02.-03.2008.