Sudar svetova prikačen na struju. U pokretu. Kakvom takvom. Broj 29, a mozda I 41. Neka bude 29. Jutro, a pošto ovde slabo ko radi po evropskom radnom vremenu,guzva se rascistila, spic je prosao pre nekih pola sata. Par gimnazijalaca koji idu tek na drugi cas, jer gube hemiju. Ili je to prica za mame I tate. Necije lice zaklonjeno Blicom, I ono do njega koje suptilno virka. Za divno cudo ima vazduha. Bakuta sa kesom tresanja I buketom drececi zutog cveca zavijenim u beli papir.
Krajickom oka vidim njihov odraz u staklu prozora I to je dovoljno da mi se urezu u secanje, poput fotografije. Upala sam u njihov trenutak, ali oni to nisu ni primetili. Njihov svet stiti nevidljiva opna, bezbedni  I bezbrizni, unutra je sve sto im je potrebno.
Njena glava naslonjena na njegovu. Kao momenat pre ili posle poljupca. U odrazu njegovih naocara za sunce vidi se njen spokojni izraz lica. Kao da sanja nesto lepo. Ni trunka brige. Cista emocija. Toliko cista da  je od nje I trosna unutrasnjost trolejbusa zablistala.  Oko kabla mp3 plejera cije slusalice dele obavijeno je nesto leprsavo, neopipljivo, a opet mekano, nezno..kao delovi oblacka koji miluju prste. Pokusavam da dokucim sta slusaju. Prebiram u glavi po svim najljubavnijim pesmama koje sam ikad cula. Trazim TE reci I onda shvatam da je ovo jedan od onih trenutaka kada neka sticajem okolnosti I raspolozenja dj-a pustena pesma postaje nasa, vasa, njihova pesma..
Kao da su svi drugi svetovi stali radi tog njihovog trenutka. Ili ga je upravo kovitlac tih svetova,akvarel stanica I drvoreda koji su projurili oblikovao, kao sto talas oblikuje biser od oblutka.
Mozda ce ostati oblutak. Mozda ce se on napiti I prevariti je na zurci u petak. Mozda ce se ona sledeceg meseca zaljubiti u komsiju iz 8a. Mozda ce opna puci kao balon od sapunice. A mozda ce ona jednog dana objasnjavati klincima zasto je bas to njihova pesma.
Trolejbus se priblizava mojoj stanici, staje I kao da otvaranjem vrata, pored penzionera nestrpljivih da sednu unutra prodire I dasak novog trenutka.
Izlazim, ne osvrcuci se. Sladunjavi miris cveca, sunce, zagor. U mom mozgu urezana fotografija.
Osecam se tako zivom.