Danas ulazim u prevoz i sa par knjiga u ruci, mobilnim, jaknom...itd. (drugim recima, ubogi student, vidi se na kilometar).
Kako sam, jel,  uzgred i smotana, sudarim se pritom sa par ljudi, vratima, dve-tri stolice i zgazim jednu "damu". Uctivo se okrenem, nasmesim i kazem -Upsss izvinite- uz blagi prigodan osmeh. Naivno misleci, pa majku mu, nije pao svet, ali svakako treba da se izvinim.
Na svoje izvinjenje sam dobila kolutanje ocima koje je otprilike govorilo nesto poput -Ubogi plebse odseli se na drugu planetu.-
Naravno, ja posedujem jos jedan dar pored smotanosti, a to je nekontrolisan jezik u najgorim mogucim trenutcima. Ponovo se okrenem -Oprostite, ali ja sam Vam se izinila, stvarno ne mogu da vidim sve.-
Na sta je usledila paljba -Pa zato sto i ne vidis mogla bi da pazis, vidi kakva si...(nastavak nisam cula najbolje)...-

E, ovde je vec moj mozak popustio svaku kontrolu nad jezikom - Ja sam se vama izvinila i stvarno nemam oci na nogama. Tako da mislim da nema potrebe da vicete na mene.-
Uzvisena dama mi je svakako uljudno odgovorila, glasom  koji je bio umilan poput glasa "debele Berte" - Pusi kurac! #$%$%#^$(&&^$#$#*...Svako danas misli da ima pravo da govori! $%^%^$....itd. (u tom maniru :D)
E, ovde moram priznati da me je samo za trenutak zbunila, ipak mi je bila fascinantna lakoca sa kojom su izletale kocijaske psovke. Ali samo za trenutak.
Okrenem se, nasmesim i u stilu spikerskog osmeha izgovorim - Hvala gospodjo to sve govori o vama- okrenem se nazad i sednem.
Dama je malo zastala (valjda da uhvati vazduha) a tek onda pocela da psuje najvisim mogucim tonalitetom i to iznad moje glave, posto je sela tacno iza mene. To je trajalo nesto preko dva minuta, a onda je jos par minuta provela u gundjanju.


Zakljucak, Pa...jbg. Izgleda da je imala cizme od antilopa :D


E, sad...sve je to i tako i tako, ali ova dama jeste izgovorila jednu fenomenalnu recenicu: "Svako danas misli da ima pravo da govori! "