Ako sklopis ruke to nikako ne znaci da ce one manje boleti. Kisa je stvarna. Nije to samo prica za stare. Osecas je, duboko negde u kostanoj srzi. Pece te zar ne, bode i rove. Nije kao pre, tvoje kosti su trosne, ni zagrljaj ne bi izdrzale.
     Ali na kraju krajeva, znam da se salis, nije trebalo nista od svega toga da stoji tamo. Sve sto je trebalo bila je tisina. Da, glasna tisina, dovoljno glasna da probije svih sedam velova mraka.
     Znam kako pece, ali ne zelim da se secam, a kamo li da osecam ponovo. Svako nosi svoj krst sam. Nauci to vec jednom i pomiri se. Ja necu biti tu zauvek. Pokupi igracke sa poda, obrisi prasinu sa racunaljke i izracunaj 2+2, zapravo iskreno smatram da i nije tesko.
     Nauci da volis, nauci da volis pre nego sto te budu voleli, bolece, ali taj bol je zdrav, oporavlja i uci te.
     Istina ce doci sama, sve sto trebas da naucis je kako da je prepoznas. I ne pitaj mene. Ja ne posedujem odgovor na sve, ne drzim kljuc istine, a jos manje tvoju sudbinu u svojim rukama.
     Ili me mozda najbolje zaboravi, okreni se i nastavi dalje, otrgnuti deo mene koji stvara svoju pricu, svidja mi se ta ideja.
     Volela bih da mogu da ponesem deo tvog tereta, ali me i moj ubija, kove i rastapa. Po duznosti te volim, a od najcistije ljubavi placem za tobom. Shvatices to jednog dana, na drugi nacin mozda, ali shvatices. Nisu sve duznosti iste. Ali sve price imaju isti kraj.


( You are the truth, not I )