Ha! Sah-mat! Nema ti sada povlacenja, gotov si... Napokon si dolijao, aaahaaa!
Ma...rekao sam ti, ne treba se kaciti sa profesionalcima. Godine su to, iskustvo i pamet..nema. Danas vise nema te inteligencije. Jeste, jeste, inteligencija je decko u pitanju. Ja jesam stariji od tebe, ali dragi moj! Nije samo iskustvo na mojoj strani. Inteligencija, cista pamet! Ma...samo mozda nisam jak kao sto sam nekad bio, ali ja sam u tvojim godinama pod rukom vodio dve cice i mogo u krevetu da obrnem jos tri. Ma kakvi tri, citav bataljon ako je trebalo. A nije da nije trebalo...

Starcic je poskakivao grcevito mlatarajuci zgrcenim pesnicama po vazduhu. Kisa se slivala niz njegovu izrovarenu lobanju, na vec natoljeni kaput. Dok je blato prstalo na sve strane lepeci se cak i po njegovom licu.
U svoj vodi i blatu, na sahovskoj tabli je stajala ponosna bela kranljica sa jednim pionom nasuprot opkoljenog crnog kralja. Jasna scena u svakom slucaju. Nema povlacenja. Vidi se ko je pobednik a ko gubitnik. Blata i prljavstine na obe strane, palih boraca takodje. Ali scena i vise nego jasna.

Negde ispod stola, zgazen u blatu, lezao je najveci broj figura, pioni pored lovaca, konji sa topovima....kardinali i seljaci jedni do drugih, zajedno zgazeni, zaboravljeni, nepotrebni i zakopani u blatu. Vesela pobednicka slika za starca i zanimljiv prizor za dete. Decak je zurio prosirenih zenica, kosa mu je bila mokra, blago neuredna i zalepljena za celo kao u groznici. Ali je lice delovalo cisto, jasno.
Starac se radovao porazu,a decak je posmatrao pricu. Negde na periferiji uma cuo je majcin glas kako ga doziva, topla soba, igracke i hrana. Kaj igre, vreme za njega da krena.
Pobeda nije uvek jasna.