Jaki mirisi, opori i stvarni. Smrad osecas samo na javi, te s'toga sve mora da je stvarnost.
I koga je briga sto ce sve proci...treba pregurati dug put do nistavila. Treba pregurati smrad, ukus, dodir, osecaj, opazaj...sebe.
Plac, smeh i jecaj su prosli, ali tisine jos nema.
Sa placem ulazimo na scenu, ali kakav je bio odnos smeha i jecaja u ovom slucaju...verovatno prosecan, koga briga...sada je potrebna samo tisina....
A sta ako je nikad i ne bude, sta ako nema poslednjeg stadijuma u koji se kleo...
Sta ako sve sto ostane bude opazaj....sta ako svet zaista funkcionise po principu ironije, sta ako?
Pa, nije ni bitno, jer to ne zavisi od njega. Shvatio ili ne proces ce se odigrati. Jedan veliki prakticni eksperiment, poslednja potvrda ludosti ili zdravog razuma.

Krajnje zabavna misao.

Mudrost nastaje u mozgovima ljudi, istina nastaje u njihovim telima, a cast u dusama. Bas tamo gde i suprotnosti. I ko moze reci da je istinski srecan. Pogrbljena kolona gubavaca vuce svoje udove tragom meda. Sladak i lepljiv prizor.