Prišao sam trafici i zatražio kamel od lepotice koja je pričala mobilnim telefonom. „Završila mi se smena“ , odgovorila mi je ne sklanjajući slušalicu sa uveta. Nastavila je da govori u telefon i ja sam ukapirao da nema čime da ode kući. Pogledao sam okolo i opet joj se obratio: „ I meni se završila smena, ako ne izađemo jedno drugome u susret sjebali smo se načisto.“ Pogledala me napućenim usnama i spustila slušalicu: „A kako ti možeš meni da izađeš u susret?“ „Kolima“ odgovorio sam joj. Protresla je glavu kao da ne veruje svojim ušima: „Molim?“ „Bio sam dovoljno nepristojan da čujem tvoj razgovor. Predlažem fer trampu - ti meni prodaš crni kamel a je tebe odbacim tamo gde želiš?“ Odmerila me je lagano par puta po celoj dužini i značajno me pogledala. Tek tada sam u njenim očima video da je naduvana kao promaja. „Duvaj ga bre, manijače“ , rekla je nedovoljno uverljivo i prilično ravnim glasom. „ A možemo i da dunemo džoint usput“ predložih uz blagi osmeh. „Je l’ te znam?“ pitala je okretajući glavu na jednu stranu i sklanjajući crnu kosu iza uveta. „ Ne verujem, retko sam u ovom gradu. A i to retko traje kratko. Kao proliv.“ Uspeo sam da je nasmejem. Nisam bio toliko duhovit, koliko je ona bila navarena. Zajedno smo činili dobru kombinaciju u ovo doba noći . „Zašto bih se ja vozila sa tobom?“  Sad je već pitanje trenutka kad će pristati. „Meni trebaju cigarete, tebi prevoz. Ostaviću te negde u komšiluku ako se plašiš da ću ti noću dolaziti na gajbu.“ „Ne brinem ja zbog toga, ima ko da me štiti“ Poverovao sam joj. „Ali nema ko da te vozi. A i puca me kriza za pljugom. Šta kažeš?“ Ćutala je neko vreme i nasmejala se: “Gde su ti kola?“ „Gde su ti cigare?“ uzvratio sam joj osmeh. Uzela je paklicu crnog kamela i pružila mi, nokti su joj bili izgrickani toliko mnogo da skoro nije imala jagodice. Izvadio sam pare ali je ona odbila : “Voziš me kući, to je fer trampa“.U kolima smo na parkingu dunuli džoint dok mi je ona pričala o svom bivšem momku Kimiju. Iz njene priče sam shvatio da je lik neki gradski kvazi-mafijaš. Nisam ga poznavao, ali tu i tamo je neko ime koje je pomenula u kontekstu njegovih prijatelja zvonilo u mojoj glavi. Nastavila je da me gnjavi i dok sam je vozio. Nisam se preterano unosio u tu priču, zvučala mi je infantilnije od Petra Pana. Od njega sam makar očekivao da otrese Zvončici sa dupeta svako zvonce. A nisam želeo da ovu devojčicu zamišljam kako joj neki đilkoš gura kitu u usta. Pogotovo što sam parkiran ispred njene kuće ljubio ta usta. Rekao sam već da smo bili dobitna kombinacija te noći. Dobijali smo skoro do svitanja u kolima. Što od trave što od seksa. Popušili smo još tri džointa i dva puta se kresnuli. Meni je to bilo dovoljno da joj tražim broj telefona. „Zaboravi“ , rekla je dok je izlazila iz auta: „ja sam jedna mala nevalja devojčica“ .  „Možda ja volim male nevaljale devojčice“. „Mene ne treba i ne smeš da voliš!“ Poljubila me je tako sočno kad je odlazila da mi se opet digao. „Eto vidiš“, pokazao sam joj svoju erekciju: „zar ne misliš da nam duguješ još neko viđenje?“ Odmahnula je glavom :“Poznatom piscu i njegovoj poznatoj kiti je bilo sasvim dovoljno.“ „Molim?“ Moram priznati da me je zbunila. „Čitala sam tvoju knjigu, samo mi je trebalo malo vremena da povežem stvari“. „Pa je l’ ti se dopalo?“ „Šta? Seks ili knjiga?“ „Daj mi uneverzalan odgovor?“ „Tu su negde!“ opet se smejala.*** Pušili smo džoint u klozetu nekog kluba. Drugari su me žestoko trpali kako sam pederčina što veoma retko dolazim u rodni grad i što im još ređe donosim vutru.„Dečko je šatro pisac, javna ličnost, ne jebe više da pita drugari, je l’ vam treba vutra? „A vi kao nemate, vidim ispustili ste se?“, branio sam se. „Nema bre, brate, ni za lek, od kad je ovaj mamlaz Kimi preuzeo grad samo žuto, čekamo da udari zabranu i na alkohol!“ To „Kimi“ je bilo izgovoreno šapatom, kao da može svakog trenutka da izroni iz šolje. Nisam mogao da se setim odakle mi je to ime poznato. Mada moji napori da se setim su brzo bili potisnuti napadima smeha. U klubu je se stvorila poprilična gužva pa nas je konobar lako zaboravio. Posle par neuspelih pokušaja da ga dozovem rešio sam da odem do šanka i sam donesem piće za naš sto. U šanku sam video svoju Zvončicu. „Baš sam malopre bio na tvojoj trafici po cigarete i nadao se da ću te videti“, prišao sam joj. „Ne radim više na trafici, sad sam ovde“ „Stvarno, još bolje, sad znam koga da smaram za piće u ovoj gužvi“ smejao sam se. „Izvoli.“ obratila mi se čini mi se hladnije nego drugim mušterijama. „Ne znam, šta ćeš ti?“ „ Ništa, a ti?“ Postajala je još hladnija. „ Meni duplo“ opet sam se kezio, više zbog trave nego što je situacija to dozvoljavala. „Idi za svoj sto, sad će doći konobar“ rekla je i otišla da posluži piće nekom drugom. Vratio sam se svojim prijateljima prilično razočaran. „Doći če konobar, ona devojčica nije želela da me usluži.“ Okrenuli su se  svi ka njoj i potvrdno klimali glavama. „Bolje, treba da uđe ovaj zajebani koji se loži na nju da nas izroka samo zato što nas ona služi.“ „Koji zajebani?“ pitao sam. „Malopre smo pričali, zajebi, morbidarija!“ Kako se konobar nije pojavio ni posle pola sata, a gužva je bivala sve manje podnošljiva najbolje rešenje je bilo da otpalimo odatle. Ispušili smo još jedan džoint ćutke na klupici u parku i pošli svako svojoj kući. Kad sam stigao do kola neko se izdra iza mene. Okrenu sam se i video nekog onižeg tipa kako se približava. „ Ti si onaj pisac, a? „ unosio mi se u lice. Nisam stigao da odgovorim. Neko me je pripalio s leđa i pao mi je mrak na oči.Dvojica su me držala za ruke, a treći, namanji među njima, se šetao ispred nas sa bejzbol palicom u rukama. Sve je izgledalo kao loše režirani film iz devedesetih. Da li će akcione sekvence biti rešene jednim udarcem koji lomi svaku kost na telu ili besomučnim prebijanjem nakon koga glavni junak kaže nešto vrlo glupo i zapali cigaretu? Mislim da me je po prvi put istinski zaboleo kurac za režiju. Lik je zamahnuo palicom i krenuo ka mojoj glavi. Primrdao sam kao zlostavljani ker sa električnom ogrlicom. Nije me udario, zaustavio se tik ispred moje glave. Pokušao sam da molim ali glas mi je nestao negde ispod straha. Zamahnuo je još jednom i oborio me udarcem u potkolinicu. Ostao sam da visim na njihovim rukama. Slatko su se smejali. Pokušao sam da se pridignem i on me mlatnu preko celih leđa. Kako sam bio sve bliži zemlji tako me je strah napuštao a telo mi je preuzimala neka zajebana kombinacija smirenosti i adrenalina. Počeo sam da zamišljam da sam neki nenadjebivi majstor borilačkih veština koji može da naguzi metak u letu. Pridigli su me i ja namestih kez na lice. Ipak sam se odlučio za zajebaniju verziju filma na čijem kraju ću otići na seks maraton sa rasnom crnkom. Kad je video zadvoljni osmeh na mom licu, ovaj mali retard zamahnu palicom iznad svoje glave. Nisam ni očekivao drugačiju reakciju. Ali ja sam upravao postao zajebani spoj duhovnog prosvetljenja pred smrt i najpoznatijeg jebača metkova u punoj brzini. Samo sam naglo opustio telo i skliznuo dole dok mi se u uši useljavao zvuk karakterističan za lomljenje lobanje. Desna ruka mi je bila oslobođena i ja svom snagom zgrabih za jaja onog mamlaza koji mi je sputavao drugu ruku. Brzinom misli sam ga povukao preko sebe pa je i on dobio palicom po tikvi. Otkotrljao sam se u stranu i pridigao se oslanjajući se na zdravu nogu. Ostali smo jedan na jedan. Bilmez sa bejzbolkom u rukama i ja sa ostacima muda njegovog brata u svojim rukama. Ne kažem da su ti ostaci bili neko ubojito oružje, ali moje samopouzdanje sigurno jeste. Zamahnuo je vrlo istremiranox dva – tri puta ka mojoj glavi i promašio me. Kost na nozi mi je bila u najmanju ruku naprsla ali me to nije sprečilo da skočim na njega i nabijem mu palčeve u oči. Osetio sam palicu još jednom negde ispod dupeta pre nego što sam čuo da je pala na asfalt. Alsfalt je večeras bio moj saveznik pa stoga dodirnuh svog protivnika kolenom po jajima i spustih mu glavu na mog saveznika. Brzo se pridigao, ali sam ga uspešno vratio mazeći ga laktom po potiljku. Opipao sam puls svoj trojici i zaključio da su i dalje živi. Nije mi bilo baš drago zbog toga. Iako nisam znao ništa posebno o njima, iz ove tuče sam poneo utisak da se neće zaustaviti na ovome. Mogao sam samo da se bolje pripremim za narednu, jer sam bio siguran da oni hoće.

*Objavljena u zborniku Najbolja kratka priča Pirota 2012.