-šta ti je?    

-nije mi ništa.

-jel...

-jeste. 

-ma daj! vidim da si neštoo....

-nešto šta??

-pa izgledaš k'o kuvana noga!

-ko mi kaže...

-ajdee...reci mi šta ti je? što si tako smorena? hoću da znam o čemu se radi?

-aman! ostavi me na miru! kažem ti-nije mi ništa.

        * okrećem se na drugu stranu. ona se smeje. *

-dobro. hajde da pričamo o nečemu drugom...hmmmm...šta ćeš da obučeš danas??

-šta ću da obučem??! pa obući ću nešto! sigurno neću gola da idem...

-alo bre!! koji ti je?! šta si nadrndana??

-nisam.

-ma jok. moj deda je.

    * pauza *

-dakle, šta oblačiš??

-ne znam. trenerku i patike.

-trenerku??!?

-da. trenerku...šta fali tome??

-HA! šta fali...šta ne fali...

-e aj' oladi...

-ma da. i šta onda?! ti bez mene nisi ti...

-hm.

-što ne obučeš onu belu suknju do kolena..i one belsave zelene čarape sa cvetovima?? hmm?? taman uz onu zelenu bluzu i...

-neću.

*ona se mršti*

-maaa...radi šta hoćeš. smo...vreme ti je da ustaneš.

-znam..a tako me mrzi..

    * i tako ustajem i oblačim crnu rolku i donji deo moje crne šuškave trenerke. izlazim napolje.

sunce. shvatam da sam se gaadno zeznula. bila je u pravu. dođavola. 

ali neću to da joj priznam. *